¹ Bože! Neznabošci dođoše u dostojanje Tvoje; oskvrniše svetu crkvu Tvoju, Jerusalim pretvoriše u zidine.

² Truplje sluga Tvojih dadoše pticama nebeskim da ih jedu, tela svetaca Tvojih zverima zemaljskim.

³ Proliše krv njihovu kao vodu oko Jerusalima, i ne beše ko da pogrebe.

⁴ Postadosmo podsmeh u suseda svojih, rugaju nam se i sramote nas koji su oko nas.

⁵ Dokle ćeš se, Gospode, jednako gneviti, jarost Tvoja goreti kao oganj?

⁶ Izlij gnev svoj na narode koji Te ne znaju, i na carstva koja ne prizivaju Tvoje ime.

⁷ Jer izjedoše Jakova, i naselje njegovo opusteše.

⁸ Ne pominji pređašnja bezakonja naša, već pohitaj da nas presreteš milosrđem svojim, jer smo veoma ološali.

⁹ Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš, radi slave imena svog, izbavi nas i očisti od greha naših radi imena svog.

¹⁰ Zašto da govore neznabošci: Gde je Bog njihov? Neka se pokaže pred očima našim osveta nad neznabošcima za prolitu krv sluga Tvojih!

¹¹ Neka izađu pred lice Tvoje uzdasi sužanjski, silom mišice svoje sačuvaj namenjene smrti.

¹² Sedminom vrati u nedra susedima našim ruženje, kojim Te ružiše, Gospode!

¹³ A mi, narod Tvoj i ovce paše Tvoje, doveka ćemo Tebe slaviti i od kolena na koleno kazivati hvalu Tvoju.