¹ Glas moj ide k Bogu, i ja prizivam Njega; glas moj ide k Bogu, i On će me uslišiti.

² U dan tuge svoje tražih Gospoda; noću je ruka moja podignuta, i ne spušta se; duša moja neće da se uteši.

³ Pominjem Boga, i uzdišem; razmišljam, i trne duh moj.

⁴ Držim oči svoje da su budne; klonuo sam, i ne mogu govoriti.

⁵ Prebrajam stare dane i godine od vekova.

⁶ Opominjem se pesama svojih noću; razgovaram se sa srcem svojim, i ispitujem duh svoj:

⁷ "Zar će se doveka gneviti na nas Gospod, i neće više ljubiti?

⁸ Zar je zasvagda prestala milost Njegova, i reč se prekinula od kolena na koleno?

⁹ Zar je zaboravio milostiv biti i u gnevu zatvorio milosrđe svoje?"

¹⁰ I rekoh: Žalosna je za mene ova promena desnice Višnjega.

¹¹ Pamtim dela Gospodnja; pamtim pređašnje čudo Tvoje.

¹² Mislio sam o svim delima Tvojim, razmišljao o radnji Tvojoj;

¹³ Bože! Put je Tvoj svet; koji je Bog tako velik kao Bog naš?

¹⁴ Ti si Bog, koji si činio čudesa, pokazivao silu svoju među narodima;

¹⁵ Mišicom si odbranio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josifove.

¹⁶ Videše Te vode, Bože, videše Te vode, i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše.

¹⁷ Iz oblaka lijaše voda, oblaci davahu glas, i strele Tvoje lećahu.

¹⁸ Grmljahu gromovi Tvoji po nebu; munje Tvoje sevahu po vasiljenoj, zemlja se tresaše i njihaše.

¹⁹ Po moru beše put Tvoj, i staze Tvoje po velikoj vodi, i trag Tvoj ne poznavaše se.

²⁰ Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.