¹ Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnevio si se; povrati nas.

² Zatresao si zemlju, i razvalio si je; stegni raseline njene, jer se njiha.

³ Dao si narodu svom da pozna ljutu nevolju, napojio si nas vina od kog se zanesosmo.

⁴ Podigni zastavu za one koji Te se boje, da uteku od luka,

⁵ Da se izbave mili Tvoji. Pomozi desnicom svojom i usliši me.

⁶ Bog reče u svetinji svojoj: Veseliću se, razdeliću Sihem, i dolinu Sokot razmeriću.

⁷ Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krepost glave moje, Juda skiptar moj,

⁸ Moav čaša moja, iz koje se umivam, na Edoma pružiću obuću svoju. Pevaj mi, filistejska zemljo!

⁹ Ko će me odvesti u tvrdi grad? Ko će me otpratiti do Edoma?

¹⁰ Zar nećeš Ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskom našom?

¹¹ Daj nam pomoć u teskobi. A obrana je čovečija uzalud.

¹² Bogom smo jaki: On gazi neprijatelje naše.