¹ Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi čovečiji?

² Ta, bezakonja sastavljate u srcu, mećete na merila zločinstva ruku svojih na zemlji.

³ Od samog rođenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreći laž.

⁴ U njima je jed kao jed zmijinji, kao gluve aspide, koja zatiskuje uho svoje,

⁵ Koja ne čuje glas bajačev, vračara veštog u vračanju.

⁶ Bože! Polomi im zube u ustima njihovim; razbij čeljusti lavovima, Gospode!

⁷ Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strele, neka budu kao slomljene.

⁸ Kao puž, koji se raščinja, neka iščile; kao dete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca.

⁹ Pre nego kotlovi vaši osete toplotu od potpaljenog trnja, i sirovo i nagorelo neka raznese vihor.

¹⁰ Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu, opraće noge svoje u krvi bezbožnikovoj.

¹¹ I reći će ljudi: Zaista ima ploda pravedniku! Zaista je Bog sudija na zemlji!