¹ Slušajte ovo svi narodi, pazite svi koji živite po vasiljeni,

² Prostaci i gospodo, bogati i siromasi.

³ Usta će moja kazati premudrost, i srce moje reći će razum.

⁴ Prignuću uho svoje k priči, uz gusle ću otvoriti zagonetku svoju.

⁵ Čega da se bojim u zle dane, kad me zloba mojih neprijatelja opkoli?

⁶ Koji se uzdate u silu svoju, i hvalite se velikim bogatstvom svojim!

⁷ Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj.

⁸ Velik je otkup za dušu, i neće biti nikad

⁹ Da ko doveka živi, i ne vidi groba.

¹⁰ Svi vide gde umiru kao i neznalica i bezumnik što ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje.

¹¹ Oni misle da će kuće njihove trajati doveka, i stanovi njihovi od kolena na koleno; imenima svojim zovu zemlje;

¹² Ali čovek u časti neće dugo ostati, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.

¹³ Ovaj im se put čini probitačan, i koji za njima idu, hvale misli njihove;

¹⁴ Ali će ih kao ovce zatvoriti u pakao, smrt će im biti pastir; i ujutru hodiće po njima pravednici, i oblik njihov zbrisaće pakao rastavivši ih s naseljem.

¹⁵ Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku paklenih; jer me On prima.

¹⁶ Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegovog.

¹⁷ Jer kad umre, neće ništa poneti, niti će poći za njim slava njegova.

¹⁸ Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegovog, i slave tebe, što ugađaš sebi.

¹⁹ Ali će on otići u stan otaca svojih, gde sveta nikad ne vide.

²⁰ Čovek u časti, ako nije razuman, izjednačiće se sa stokom, koju kolju.