¹ Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovedaše delo koje si učinio u njihovo vreme, u staro vreme.

² Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorenio si plemena, a njih namnožio.

³ Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem, niti im mišica njihova pomože, nego Tvoja desnica i Tvoja mišica, i svetlost lica Tvog, jer Ti behu omileli.

⁴ Bože, care moj, Ti si onaj isti, pošlji pomoć Jakovu!

⁵ S Tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom Tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.

⁶ Jer se ne uzdam u luk svoj, niti će mi mač moj pomoći.

⁷ Nego ćeš nas Ti izbaviti od neprijatelja naših, i nenavidnike naše posramićeš.

⁸ Bogom ćemo se hvaliti svaki dan, i ime Tvoje slavićemo doveka.

⁹ Ali sad si nas povrgao i posramio, i ne ideš s vojskom našom.

¹⁰ Obraćaš nas te bežimo ispred neprijatelja, i neprijatelji nas naši haraju.

¹¹ Dao si nas kao ovce da nas jedu, i po narodima rasejao si nas.

¹² U bescenje si prodao narod svoj, i nisi mu podigao cene.

¹³ Dao si nas na podsmeh susedima našim, da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.

¹⁴ Načinio si od nas priču u naroda, gledajući nas mašu glavom tuđinci.

¹⁵ Svaki je dan sramota moja preda mnom, i stid je popao lice moje.

¹⁶ Od reči podsmevačevih i rugačevih, i od pogleda neprijateljevih i osvetljivčevih.

¹⁷ Sve ovo snađe nas; ali ne zaboravismo Tebe, niti prestupismo zavet Tvoj.

¹⁸ Ne odstupi natrag srce naše, i stope naše ne zađoše s puta Tvog.

¹⁹ Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, i pokrivao nas senom smrtnim,

²⁰ Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svog i podigli ruke svoje k Bogu tuđem,

²¹ Ne bi li Bog iznašao to? Jer On zna tajne u srcu.

²² A ubijaju nas za Tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.

²³ Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.

²⁴ Zašto kriješ lice svoje? Zaboravljaš nevolju i muku našu?

²⁵ Duša naša pade u prah, telo je naše bačeno na zemlju.

²⁶ Ustani, pomoći naša, i izbavi nas radi milosti svoje.