¹ Gospode! Nemoj me karati u gnevu svom, niti me nakaziti u jarosti svojoj.

² Jer strele Tvoje ustreliše me, i ruka me Tvoja tišti.

³ Nema zdravog mesta na telu mom od gneva Tvog; nema mira u kostima mojim od greha mog.

⁴ Jer bezakonja moja izađoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi.

⁵ Usmrdeše se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mog.

⁶ Zgrčio sam se i pogurio veoma, sav dan idem setan;

⁷ Jer sam iznutra pun ognja, i nema zdravog mesta na telu mom.

⁸ Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od trzanja srca svog.

⁹ Gospode! Pred Tobom su sve želje moje, i uzdisanje moje nije od Tebe sakriveno.

¹⁰ Srce moje jako kuca, ostavi me snaga moja, i vid očiju mojih, ni njega mi nema.

¹¹ Drugovi moji i prijatelji moji videći rane moje odstupiše, daleko stoje bližnji moji.

¹² Koji traže dušu moju nameštaju zamku, i koji su mi zlu radi, govore o pogibli i po sav dan misle o prevari.

¹³ A ja kao gluv ne čujem i kao nem koji ne otvara usta svoja.

¹⁴ Ja sam kao čovek koji ne čuje ili nema u ustima svojim pravdanja.

¹⁵ Jer Tebe, Gospode, čekam, Ti odgovaraj za mene, Gospode, Bože moj!

¹⁶ Jer rekoh: Da mi se ne svete, i da se ne razmeću nada mnom, kad se spotakne noga moja.

¹⁷ Jer sam gotov pasti, i tuga je moja svagda sa mnom.

¹⁸ Priznajem krivicu svoju, i tužim radi greha svog.

¹⁹ Neprijatelji moji žive, jaki su, i sila ih ima što me nenavide na pravdi.

²⁰ Koji mi vraćaju zlo za dobro, neprijatelji su mi zato što sam pristao za dobrim.

²¹ Nemoj me ostaviti, Gospode, Bože moj! Nemoj se udaljiti od mene.

²² Pohitaj u pomoć meni, Gospode, Spasitelju moj!