¹ Bezakoniku je bezbožna reč u srcu; nema straha Božijeg pred očima njegovim.

² Ali laže sebi u oči, mesto da prizna svoje bezakonje i omrzne na nj.

³ Reči su usta njegovih nepravda i lukavstvo, neće da se opameti da tvori dobro.

⁴ Bezakonje smišlja na postelji svojoj, stoji na putu rđavom, zlo mu nije mrsko.

⁵ Gospode! Do neba je milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.

⁶ Pravda je Tvoja kao gore Božije, sudovi Tvoji bezdana velika; ljude i stoku Ti čuvaš, Gospode!

⁷ Kako je dragocena milost Tvoja, Bože! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se.

⁸ Hrane se od izobila doma Tvog, i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajaš.

⁹ Jer je u Tebe izvor životu, Tvojom svetlošću vidimo svetlost.

¹⁰ Raširi milost svoju na one koji Te znaju, i pravdu svoju na dobra srca.

¹¹ Ne daj da stane na mene noga ohola, i ruka bezbožnička da me zaljulja.

¹² Onamo neka padnu koji čine bezakonje, neka se stropoštaju i ne mogu ustati.