¹ Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven.

² Blago čoveku, kome Gospod ne prima grehe i u čijem duhu nema lukavstva.

³ Kad ćutah, posahnuše kosti moje od uzdisanja mog po vas dan.

⁴ Jer dan i noć tištaše me ruka Tvoja; nesta soka u meni kao na letnjoj pripeci.

⁵ Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog.

⁶ Zato neka Ti se moli svaki svetac, kad se možeš naći; i onda potop velike vode neće ga stignuti.

⁷ Ti si zaklon moj, Ti me čuvaš od teskobe; okružavaš me radostima u izbavljanju.

⁸ Urazumiću te, i pokazaću ti put kojim da ideš; savetovaću te, oko je moje na tebi.

⁹ Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma, kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu, kad ne idu k Tebi.

¹⁰ Mnogo muke ima bezbožnik, a koji se uzda u Gospoda, oko Njega je milost.

¹¹ Radujte se o Gospodu, i pevajte, pravednici; veselite se svi koji ste pravog srca.