¹ K Tebi, Gospode, vičem; grade moj, nemoj mi ćutati, da ne bih, ako zaćutiš, bio kao oni koji odlaze u grob.

² Čuj molitveni glas moj, kad vapim k Tebi, kad dižem ruke svoje k svetoj crkvi Tvojoj.

³ Nemoj me zahvatiti s grešnicima, i s onima koji čine nepravdu, koji s bližnjima svojim mirno govore, a u srcu im je zlo.

⁴ Podaj im, Gospode, po delima njihovim, po zlom postupanju njihovom; po delima ruku njihovih podaj im, podaj im šta su zaslužili.

⁵ Jer ne paze na dela Gospodnja, i na dela ruku Njegovih. Da ih razori i ne sazida.

⁶ Da je blagosloven Gospod, jer usliši glas moljenja mog!

⁷ Gospod je krepost moja i štit moj; u Njega se pouzda srce moje, i On mi pomože. Zato se veseli srce moje, i pesmom svojom slavim Ga.

⁸ Gospod je krepost naroda svog, i obrana koja spasava pomazanika Njegovog.

⁹ Spasi narod svoj, blagoslovi dostojanje svoje; spasi ih i uzdiži ih doveka.