¹ Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski.

² Dan danu dokazuje, i noć noći javlja.

³ Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov.

⁴ Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene. Suncu je postavio stan na njima;

⁵ I ono izlazi kao ženik iz ložnice svoje, kao junak veselo teče putem.

⁶ Izlazak mu je nakraj neba, i hod mu do kraja njegovog; i niko nije sakriven od toplote njegove.

⁷ Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome.

⁸ Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči.

⁹ Strah je Gospodnji čist, ostaje doveka. Sudovi su Njegovi istiniti, pravedni svikoliki.

¹⁰ Bolji su od zlata i dragog kamenja, slađi od meda koji teče iz saća.

¹¹ I slugu Tvog oni su prosvetlili; ko ih drži ima veliku platu.

¹² Ko će znati sve svoje pogreške? Očisti me i od tajnih;

¹³ I od voljnih sačuvaj slugu svog, da ne ovladaju mnome. Tada ću biti savršen i čist od velikog prestupa.

¹⁴ Da su Mu reči usta mojih ugodne, i pomisao srca mog pred Tobom, Gospode, kreposti moja i Izbavitelju moj!