¹ Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja?

² S oholosti bezbožnikove muči se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.

³ Jer se bezbožnik diči željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje.

⁴ Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: "On ne vidi." Nema Boga u mislima njegovim.

⁵ Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neće ni da gleda.

⁶ U srcu svom kaže: Neću posrnuti; zlo neće doći nikad.

⁷ Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao.

⁸ Sedi u zasedi iza kuće; u potaji ubija pravoga; oči njegove vrebaju ubogoga.

⁹ Sedi u potaji kao lav u pećini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.

¹⁰ Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove.

¹¹ Kaže u srcu svom: "Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad."

¹² Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih.

¹³ Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreći u srcu svom da Ti nećeš videti?

¹⁴ Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomoćnik.

¹⁵ Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nađe bezbožnost njegova.

¹⁶ Gospod je car svagda, doveka, nestaće neznabožaca sa zemlje njegove.

¹⁷ Gospode! Ti čuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje,

¹⁸ Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti čoveka sa zemlje.