¹ Gospode! Nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti me u gnevu svom nakaziti.

² Smiluj se na me, Gospode, jer sam iznemogao; isceli me, jer su kosti moje ustreptale,

³ I duša se moja vrlo uzdrhtala. A Ti, Gospode, dokle ćeš.

⁴ Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje.

⁵ Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti?

⁶ Iznemogoh uzdišući; svaku noć kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju.

⁷ Usahnu od žalosti oko moje, postara se od množine neprijatelja mojih.

⁸ Idite od mene svi koji činite bezakonje, jer Gospod ču plač moj.

⁹ Ču Gospod molbu moju, Gospod molitvu moju primi.

¹⁰ Nek se postide i prepadnu svi neprijatelji moji, neka se povrate i postide odmah.