¹ Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja! U teskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju.

² Sinovi čovečiji! Dokle će slava moja biti u sramoti? Dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?

³ Znajte da Gospod divno čuva svetog svog; Gospod čuje kad Ga zovem.

⁴ Gneveći se ne grešite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite.

⁵ Prinesite žrtvu za pravdu, i uzdajte se u Gospoda.

⁶ Mnogi govore: Ko će nam pokazati šta je dobro? Obrati k nama, Gospode, svetlo lice svoje.

⁷ A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino.

⁸ Ja mirno ležem i spavam; jer Ti, Gospode, sam daješ mi, te sam bez straha.