¹ Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?

² Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.

³ "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."

⁴ Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.

⁵ Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih:

⁶ "Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj."

⁷ Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih.

⁸ Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.

⁹ Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud."

¹⁰ Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!

¹¹ Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.

¹² Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!