¹ I od toga drhće srce moje, i odskače sa svog mesta.

² Slušajte dobro gromovni glas Njegov i govor što izlazi iz usta Njegovih.

³ Pod sva nebesa pušta ga, i svetlost svoju do krajeva zemaljskih.

⁴ Za njom riče grom, grmi glasom veličanstva svog, niti šta odgađa kad se čuje glas Njegov.

⁵ Divno Bog grmi glasom svojim, čini stvari velike, da ih ne možemo razumeti.

⁶ Govori snegu: Padni na zemlju; i daždu sitnom i daždu silnom.

⁷ Zapečaćava ruku svakom čoveku, da pozna sve poslenike svoje.

⁸ Tada zver ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži.

⁹ S juga dolazi oluja, i sa severa zima.

¹⁰ Od dihanja Božijeg postaje led, i široke vode stiskaju se.

¹¹ I da se natapa zemlja, nateruje oblak, i rasipa oblak svetlošću svojom.

¹² I on se obrće i tamo i amo po volji Njegovoj da čini sve što mu zapovedi po vasiljenoj.

¹³ Čini da se nađe ili za kar ili za zemlju ili za dobročinstvo.

¹⁴ Čuj to, Jove, stani i gledaj čudesa Božija.

¹⁵ Znaš li kako ih On uređuje i kako sija svetlošću iz oblaka svog?

¹⁶ Znaš li kako vise oblaci? Znaš li čudesa Onog koji je savršen u svakom znanju?

¹⁷ Kako ti se haljine ugreju kad umiri zemlju s juga?

¹⁸ Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?

¹⁹ Nauči nas šta ćemo Mu reći; ne možemo od tame govoriti po redu.

²⁰ Hoće li Mu ko pripovediti šta bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.

²¹ Ali sada ne mogu ljudi gledati u svetlost kad sjaji na nebu, pošto vetar prođe i očisti ga;

²² Sa severa dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava.

²³ Svemoguć je, ne možemo Ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muči.

²⁴ Zato Ga se boje ljudi: Ne može Ga videti nikakav mudrac.