¹ Još govori Elijuj i reče:

² Potrpi me malo, i pokazaću ti, jer još ima šta bih govorio za Boga.

³ Počeću izdaleka besedu svoju, i pokazaću da je Tvorac moj pravedan.

⁴ Doista, neće biti lažne reči moje, kod tebe je koji pravo misli.

⁵ Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srčanom.

⁶ Ne da živeti bezbožniku, a nevoljnicima čini pravdu.

⁷ Ne odvraća od pravednika očiju svojih, nego još s carevima na presto posađuje ih na vek, te se uzvišuju.

⁸ Ako li su okovani u puta i svezani užima nevoljničkim,

⁹ Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.

¹⁰ I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.

¹¹ Ako poslušaju i stanu im služiti, dovršuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.

¹² Ako li ne poslušaju, ginu od mača i umiru s bezumlja.

¹³ A koji su licemernog srca, navlače gnev i ne viču kad ih poveže;

¹⁴ Umire u mladosti duša njihova i život njihov među kurvama.

¹⁵ Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.

¹⁶ Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde ništa ne dosađuje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.

¹⁷ Ali si zaslužio sud bezbožnički; i sud i pravda snađe te.

¹⁸ Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup neće izbaviti.

¹⁹ Hoće li gledati na tvoje bogatstvo? Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.

²⁰ Ne uzdiši za noću u koju narodi odlaze na svoje mesto.

²¹ Čuvaj se da ne pogledaš na taštinu i voliš na nju nego nevolju.

²² Gle, Bog je najviši svojom silom, ko je učitelj kao On?

²³ Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko će Mu reći: Činiš nepravo?

²⁴ Opominji se da veličaš dela Njegova, koja gledaju ljudi.

²⁵ Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.

²⁶ Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne može se dokučiti.

²⁷ Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih;

²⁸ Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko.

²⁹ I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u šatoru njegovom?

³⁰ Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?

³¹ Time sudi narodima, daje hrane izobila.

³² Rukama zaklanja svetlost, i naređuje koga da srete,

³³ Javljajući prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.