¹ Još govori Elijuj i reče:

² Misliš li da si pravo rekao: Moja je pravda veća od Božije?

³ Jer si rekao: Šta će mi pomoći, kakva će mi biti korist, da ne grešim?

⁴ Ja ću odgovoriti tebi i drugovima tvojim s tobom.

⁵ Pogledaj nebo, i vidi; pogledaj oblake, kako su viši od tebe.

⁶ Ako grešiš, šta ćeš Mu učiniti? Ili ako se umnože bezakonja tvoja, šta ćeš Mu nauditi?

⁷ Ako si pravedan, šta ćeš Mu dati? Ili šta će primiti iz ruke tvoje?

⁸ Čoveku kakav si može nauditi tvoja zloća, i sinu čovečijem pomoći tvoja pravda.

⁹ Vapiju od velikog nasilja kojima se čini, i viču na ruku silnih;

¹⁰ A ni jedan ne govori: Gde je Bog, Stvoritelj moj, koji daje pesmu noću;

¹¹ Koji čini te smo razumniji od zverja zemaljskog, i mudriji od ptica nebeskih.

¹² Tamo viču s oholosti zlih ljudi, ali ne bivaju uslišeni.

¹³ Jer Bog ne sluša taštinu, i Svemogući ne gleda na nju.

¹⁴ A kamoli kad kažeš: Ne vidiš to. Pred Njim je sud; čekaj Ga.

¹⁵ A sada čim te gnev pohodi, nije ništa, niti je gledao na sve što si učinio;

¹⁶ Zato Jov na prazno otvara usta svoja, i bezumno umnožava reči.