¹ I Jov nastavi besedu svoju i reče:

² Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i Svemogući, koji je ojadio dušu moju,

³ Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim,

⁴ Neće usne moje govoriti bezakonja, niti će jezik moj izricati prevare.

⁵ Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote.

⁶ Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti; neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.

⁷ Neprijatelj moj biće kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik.

⁸ Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi, a Bog će iščupati dušu njegovu?

⁹ Hoće li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj dođe nevolja?

¹⁰ Hoće li se Svemogućem radovati? Hoće li prizivati Boga u svako vreme?

¹¹ Učim vas ruci Božjoj, i kako je u Svemogućeg ne tajim.

¹² Eto, vi sve vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?

¹³ To je deo čoveku bezbožnom od Boga, i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg.

¹⁴ Ako mu se množe sinovi, množe se za mač, i natražje njegovo neće se nasititi hleba.

¹⁵ Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni, i udovice njihove neće plakati.

¹⁶ Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata,

¹⁷ Šta nabavi, obući će pravednik, i srebro će deliti bezazleni.

¹⁸ Gradi sebi kuću kao moljac, i kao kolibu koju načini čuvar.

¹⁹ Bogat će umreti, a neće biti pribran; otvoriće oči a ničega neće biti.

²⁰ Stignuće ga strahote kao vode; noću će ga odneti oluja.

²¹ Uzeće ga vetar istočni, i otići će; vihor će ga odneti s mesta njegovog.

²² To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti; on će jednako bežati od ruke Njegove.

²³ Drugi će pljeskati rukama za njim, i zviždaće za njim s mesta njegovog.