¹ A Elifas Temanac odgovori i reče:

² Može li Bogu biti čovek koristan? Sam je sebi koristan čovek mudar.

³ Je li Svemogućem radost, ako si pravedan? Ili Mu je dobit, ako hodiš bez mane?

⁴ Hoće li te karati i ići na sud s tobom zato što te se boji?

⁵ Nije li zloća tvoja velika? I nepravdama tvojim ima li kraja?

⁶ Jer si uzimao zalog od braće svoje nizašta, i svlačio si haljine s golih.

⁷ Umornog nisi napojio vode, i gladnome nisi dao hleba.

⁸ Zemlja je bila čoveka silnog, i ugledni je sedeo u njoj.

⁹ Udovice si otpuštao prazne, i mišice sirotama potirao si.

¹⁰ Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada.

¹¹ I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva te.

¹² Nije li Bog na visini nebeskoj? Pogledaj gore zvezde, kako su visoko.

¹³ Ali ti kažeš: Šta zna Bog? Eda li će kroz tamu suditi?

¹⁴ Oblaci Ga zaklanjaju, te ne vidi; hoda po krugu nebeskom.

¹⁵ Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici,

¹⁶ Koji se iskoreniše pre vremena i voda se razli po temelju njihovom?

¹⁷ Govorahu Bogu: Idi od nas. Šta bi im učinio Svemogući?

¹⁸ A On im je napunio kuće dobra. Ali namera bezbožnička daleko je od mene.

¹⁹ Videće pravednici i radovaće se, i bezazleni podsmevaće im se.

²⁰ Da, još nije uništeno dobro naše, a ostatak je njihov proždrao oganj.

²¹ Složi se s Njim i pomiri se; tako će ti biti dobro.

²² Primi iz usta Njegovih zakon, i složi reči Njegove u srcu svom.

²³ Ako se vratiš k Svemogućem, opet ćeš se nazidati, ako udaljiš od šatora svojih bezakonje,

²⁴ Tada ćeš metati po prahu zlato i ofirsko zlato po kamenju iz potoka.

²⁵ I Svemogući biće ti zlato i srebro i sila tvoja.

²⁶ Jer ćeš se tada radovati o Gospodu, i podignućeš k Bogu lice svoje.

²⁷ Molićeš Mu se, i uslišiće te, i zavete svoje izvršićeš.

²⁸ Šta god naumiš, izlaziće ti; i na putevima tvojim svetliće videlo.

²⁹ Kad drugi budu poniženi, reći ćeš: Da se podignu; i Bog će izbaviti onog ko je oborenih očiju.

³⁰ Izbaviće i onog koji nije bez krivice; izbaviće ga čistotom ruku tvojih.