¹ A Vildad Sušanin odgovori i reče:

² Kad ćete svršiti razgovor? Orazumite se, pa ćemo onda govoriti.

³ Zašto se misli da smo kao stoka? Zašto smo gadni u vašim očima?

⁴ Koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj, hoće li se tebe radi ostaviti zemlja i stena se premestiti sa svog mesta?

⁵ Da, videlo bezbožnih ugasiće se, i iskra ognja njihovog neće sijati.

⁶ Videlo će pomrknuti u šatoru njegovom, i žižak će se njegov ugasiti u njemu.

⁷ Silni koraci njegovi stegnuće se, i oboriće ga njegova namera.

⁸ Jer će se uvaliti u zamku nogama svojim i naići će na mrežu;

⁹ Uhvatiće ga zamka za petu i svladaće ga lupež.

¹⁰ Sakriveno mu je pruglo na zemlji, i klopka na stazi.

¹¹ Od svuda će ga strahote strašiti i teraće ga ustopce.

¹² Izgladneće sila njegova, i nevolja će biti gotova uza nj.

¹³ Poješće žile kože njegove, poješće žile njegove prvenac smrti.

¹⁴ Iščupaće se iz stana njegovog uzdanica njegova, i to će ga odvesti k caru strašnom.

¹⁵ Nastavaće se u šatoru njegovom, koji neće biti njegov, posuće se sumporom stan njegov.

¹⁶ Žile će se njegove posušiti ozdo, i ozgo će se saseći grane njegove.

¹⁷ Spomen će njegov poginuti na zemlji, niti će mu ime biti po ulicama.

¹⁸ Odagnaće se iz svetlosti u mrak, i izbaciće se iz sveta.

¹⁹ Ni sina ni unuka neće mu biti u narodu njegovom, niti kakvog ostatka u stanovima njegovim.

²⁰ Čudiće se danu njegovom koji budu posle njega, a koji su bili pre obuzeće ih strah.

²¹ Takvi su stanovi bezakonikovi, i takvo je mesto onog koji ne zna za Boga.