¹ A Elifas Temanac odgovori i reče:

² Hoće li mudar čovek kazivati prazne misli i puniti trbuh vetrom istočnim,

³ Prepirući se govorom koji ne pomaže i rečima koje nisu ni na šta?

⁴ A ti uništavaš strah Božji i ukidaš molitve k Bogu.

⁵ Jer bezakonje tvoje pokazuju usta tvoja, ako i jesi izabrao jezik lukav.

⁶ Osuđuju te usta tvoja, a ne ja; i usne tvoje svedoče na te.

⁷ Jesi li se ti prvi čovek rodio? Ili si pre humova sazdan?

⁸ Jesi li tajnu Božiju čuo i pokupio u sebe mudrost?

⁹ Šta ti znaš što mi ne bismo znali? Šta ti razumeš što ne bi bilo u nas?

¹⁰ I sedih i starih ljudi ima među nama, starijih od oca tvog.

¹¹ Male li su ti utehe Božije? Ili imaš šta sakriveno u sebi?

¹² Što te je zanelo srce tvoje? I što sevaju oči tvoje,

¹³ Te obraćaš protiv Boga duh svoj i puštaš iz usta svojih takve reči?

¹⁴ Šta je čovek, da bi bio čist, i rođeni od žene, da bi bio prav?

¹⁵ Gle, ne veruje svecima svojim, i nebesa nisu čista pred očima Njegovim;

¹⁶ A kamoli gadni i smrdljivi čovek, koji pije nepravdu kao vodu?

¹⁷ Ja ću ti kazati, poslušaj me, i pripovediću ti šta sam video,

¹⁸ Šta mudraci kazaše i ne zatajiše, šta primiše od otaca svojih,

¹⁹ Kojima samim dana bi zemlja, i tuđin ne prođe kroz nju.

²⁰ Bezbožnik se muči svega veka svog, i nasilniku je malo godina ostavljeno.

²¹ Strah mu zuji u ušima, u mirno doba napada pustošnik na nj.

²² Ne veruje da će se vratiti iz tame, odsvuda priviđa mač.

²³ Tumara za hlebom govoreći: Gde je? Zna da je za nj spremljen dan tamni.

²⁴ Tuga i nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj.

²⁵ Jer je zamahnuo na Boga rukom svojom, i Svemogućem se opro.

²⁶ Trči ispravljena vrata na nj s mnogim visokim štitovima svojim.

²⁷ Jer je pokrio lice svoje pretilinom, i navaljao salo na bokove svoje.

²⁸ I sedeo je u gradovima raskopanim i u kućama pustim, obraćenim u gomilu kamenja.

²⁹ Neće se obratiti niti će ostati blago njegovo, i neće se raširiti po zemlji dobro njegovo.

³⁰ Neće izaći iz mraka, ogranke njegove osušiće plamen, odneće ga duh usta njegovih.

³¹ Neka se ne uzda u taštinu prevareni, jer će mu taština biti plata.

³² Pre svog vremena svršiće se, i grana njegova neće zeleneti.

³³ Otkinuće se kao s loze nezreo grozd njegov i pupci će se njegovi kao s masline pobacati.

³⁴ Jer će opusteti zbor licemerski, i oganj će spaliti šatore onih koji primaju poklone.

³⁵ Začinju nevolju i rađaju muku, i trbuh njihov sastavlja prevaru.