¹ A Sofar Namaćanin odgovori i reče:

² Zar na mnoge reči nema odgovora? Ili će čovek govorljiv ostati prav?

³ Hoće li tvoje laži ućutkati ljude? I kad se rugaš, zar te neće niko posramiti?

⁴ Jer si rekao: Čista je nauka moja, i čist sam pred očima tvojim.

⁵ Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,

⁶ I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.

⁷ Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućeg?

⁸ To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati?

⁹ Duže od zemlje, šire od mora.

¹⁰ Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko će Mu braniti?

¹¹ Jer zna ništavilo ljudsko, i videći nevaljalstvo zar neće paziti?

¹² Čovek bezuman postaje razuman, premda se čovek rađa kao divlje magare.

¹³ Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k Njemu,

¹⁴ Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,

¹⁵ Tada ćeš podignuti lice svoje bez mane i stajaćeš tvrdo i nećeš se bojati;

¹⁶ Zaboravićeš muku, kao vode koja proteče opominjaćeš je se;

¹⁷ Nastaće ti vreme vedrije nego podne, sinućeš, bićeš kao jutro;

¹⁸ Uzdaćeš se imajući nadanje, zakopaćeš se, i mirno ćeš spavati.

¹⁹ Ležaćeš, i niko te neće plašiti, i mnogi će ti se moliti.

²⁰ Ali oči će bezbožnicima iščileti, i utočišta im neće biti, i nadanje će im biti izdisanje.