¹ Tada odgovori Vildad Sušanin i reče:

² Dokle ćeš tako govoriti? I reči usta tvojih dokle će biti kao silan vetar?

³ Eda li Bog krivo sudi? Ili Svemogući izvrće pravdu?

⁴ Što su sinovi tvoji zgrešili Njemu, zato ih je dao bezakonju njihovom.

⁵ A ti da potražiš Boga i pomoliš se Svemogućem,

⁶ Ako si čist i prav, zaista će se prenuti za te i čestit će učiniti pravedan stan tvoj;

⁷ I početak će tvoj biti malen, a posledak će ti biti vrlo velik.

⁸ Jer pitaj pređašnji naraštaj, i nastani da razabereš od otaca njihovih;

⁹ Jer smo mi jučerašnji, i ne znamo ništa, jer su naši dani na zemlji sen.

¹⁰ Neće li te oni naučiti? Neće li ti kazati i iz srca svog izneti reči?

¹¹ Niče li sita bez vlage? Raste li rogoz bez vode?

¹² Dok se još zeleni, dok se ne pokosi, suši se pre svake trave.

¹³ Takve su staze svih koji zaboravljaju Boga, i nadanje licemerovo propada.

¹⁴ Njegovo se nadanje podlama i uzdanje je njegovo kuća paukova;

¹⁵ Nasloni se na kuću svoju, ali ona ne stoji tvrdo; uhvati se za nju, ali se ona ne može održati.

¹⁶ Zeleni se na suncu, i u vrh vrta njegovog pružaju se ogranci njegovi;

¹⁷ Žile njegove zapleću se kod izvora, i na mestu kamenitom širi se;

¹⁸ Ali kad se iščupa iz mesta svog, ono ga se odriče: Nisam te videlo.

¹⁹ Eto, to je radost od njegova puta; a iz praha niče drugi.

²⁰ Gle, Bog ne odbacuje dobrog, ali ne prihvata za ruku zlikovca.

²¹ Još će napuniti usta tvoja smeha i usne tvoje popevanja.

²² Nenavidnici tvoji obući će se u sramotu, i šatora bezbožničkog neće biti.