¹ A Jov odgovori i reče:

² O da bi se dobro izmerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na merila!

³ Pretegla bi pesak morski; zato mi i reči nedostaje.

⁴ Jer su strele Svemogućeg u meni, otrov njihov ispija mi duh, strahote Božje udaraju na me.

⁵ Riče li divlji magarac kod trave? Muče li vo kod piće svoje?

⁶ Jede li se bljutavo bez soli? Ima li slasti u biocu od jajca?

⁷ Čega se duša moja nije htela dotaknuti, to mi je jelo u nevolji.

⁸ O da bi mi se ispunila molba, i da bi mi Bog dao šta čekam!

⁹ I da bi Bog hteo satrti me, da bi mahnuo rukom svojom, i istrebio me!

¹⁰ Jer mi je još uteha, ako i gorim od bola niti me žali, što nisam tajio reči Svetog.

¹¹ Kakva je sila moja da bih pretrpeo? Kakav li je kraj moj da bih produžio život svoj?

¹² Je li sila moja kamena sila? Je li telo moje od bronze?

¹³ Ima li još pomoći u mene? I nije li daleko od mene šta bi me pridržalo?

¹⁴ Nesrećnome treba milost prijatelja njegovog, ali je on ostavio strah Svemogućeg.

¹⁵ Braća moja izneveriše kao potok, kao bujni potoci prođoše,

¹⁶ Koji su mutni od leda, u kojima se sakriva sneg;

¹⁷ Kad se otkrave, oteku; kad se zagreju, nestane ih s mesta njihovih.

¹⁸ Tamo amo svrću od puteva svojih, idu u ništa i gube se.

¹⁹ Putnici iz Teme pogledahu, koji iđahu u Sevu uzdahu se u njih;

²⁰ Ali se postideše što se pouzdaše u njih, došavši do njih osramotiše se.

²¹ Tako i vi postaste ništa; videste pogibao moju, i strah vas je.

²² Eda li sam vam rekao: Dajte mi, ili od blaga svog poklonite mi;

²³ Ili izbavite me iz ruke neprijateljeve, i iz ruke nasilničke iskupite me?

²⁴ Poučite me, i ja ću ćutati; i u čemu sam pogrešio, obavestite me.

²⁵ Kako su jake reči istinite! Ali šta će ukor vaš?

²⁶ Mislite li da će reči ukoriti, i da je govor čoveka bez nadanja vetar?

²⁷ I na sirotu napadate, i kopate jamu prijatelju svom.

²⁸ Zato sada pogledajte me, i vidite lažem li pred vama.

²⁹ Pregledajte; da ne bude nepravde; pregledajte, ja sam prav u tom.

³⁰ Ima li nepravde na jeziku mom? Ne razbira li grlo moje zla?