¹ Tada sav narod Judin uze Oziju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.

² On sazida Elat povrativši ga Judi pošto car počinu kod otaca svojih.

³ Oziji beše šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija iz Jerusalima.

⁴ On činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio Amasija otac njegov.

⁵ I tražaše Boga dokle živ beše Zaharija koji razumevaše utvare Božije; i dokle god tražaše Gospoda, davaše mu sreću Bog.

⁶ Jer izašav vojevaše s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.

⁷ I Bog mu pomože protiv Filisteja i protiv Arapa, koji življahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.

⁸ I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.

⁹ I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.

¹⁰ Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imaše mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila beše poljska radnja.

¹¹ I imaše Ozija ubojitu vojsku, koja iđaše u rat u četama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.

¹² Svega na broj beše glavara domova otačkih hrabrih junaka dve hiljade i šest stotina,

¹³ A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomažu caru protiv neprijatelja.

¹⁴ I načini Ozija svoj vojsci štitove i koplja i šlemove i oklope i lukove i kamenje za praćke.

¹⁵ I načini u Jerusalimu bojne sprave vrlo vešto izmišljene da stoje na kulama i na uglovima da meću strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagaše dokle osili.

¹⁶ Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagreši Gospodu Bogu svom, jer uđe u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:

¹⁷ A za njim uđe Azarija sveštenik i s njim osamdeset sveštenika Gospodnjih hrabrih ljudi;

¹⁸ I opreše se caru Oziji govoreći: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego sveštenika sinova Aronovih koji su posvećeni da kade; iziđi iz svetinje, jer si zgrešio, i neće ti biti na čast pred Gospodom Bogom.

¹⁹ Tada se razgnevi Ozija držeći u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljaše na sveštenike, iziđe mu guba na čelu pred svim sveštenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.

²⁰ I pogleda ga Azarija, poglavar sveštenički i svi sveštenici, a on gubav na čelu; i brže ga izvedoše napolje, a i sam pohita da iziđe, jer ga Gospod udari.

²¹ I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i seđaše u odvojenom domu gubav, jer bi odlučen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljaše domom carevim i suđaše narodu u zemlji.

²² A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.

²³ I počinu Ozija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekoše: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.