¹ A posle toga umre Nas, car sinova Amonovih, i zacari se sin njegov na njegovo mesto.

² I reče David: Da učinim milost Anunu sinu Nasovom, jer je otac njegov načinio meni milost. I posla David poslanike da ga poteše za ocem. I dođoše sluge Davidove u zemlju sinova Amonovih k Anunu da ga poteše.

³ A knezovi sinova Amonovih rekoše Anunu, gospodaru svom: Misliš da je David zato poslao ljude da te poteše što je rad učiniti čast ocu tvom? A nisu zato došle sluge njegove k tebi da promotre i uhode i obore zemlju?

⁴ Tada Anun uhvati sluge Davidove, i obrija ih i odseče im haljine po pole do zadnjice, i opravi ih natrag.

⁵ A kad neki otidoše, te javiše Davidu za te ljude, on posla pred njih, jer ljudi behu grdno osramoćeni, i poruči im car: Sedite u Jerihonu dok vam naraste brada, pa onda dođite natrag.

⁶ A kad videše sinovi Amonovi gde se omraziše s Davidom, onda Anun i sinovi Amonovi poslaše hiljadu talanata srebra da najme kola i konjika iz Mesopotamije i iz Sirije Mahe i iz Sove.

⁷ I najmiše trideset i dve hiljade kola i cara od Mahe s narodom njegovim, koji dođoše i stadoše u logor prema Medevi. A i sinovi Amonovi skupiše se iz gradova svojih i dođoše na boj.

⁸ A David kad to ču, posla Joava sa svom hrabrom vojskom.

⁹ I iziđoše sinovi Amonovi i uvrstaše se pred vratima gradskim; a carevi koji dođoše behu za se u polju.

¹⁰ I Joav videći nameštenu vojsku prema sebi spred i sastrag, uze odabrane iz sve vojske izrailjske, i namesti ih prema Sircima.

¹¹ A ostali narod predade Avisaju, bratu svom; i namestiše ih prema sinovima Amonovim.

¹² I reče: Ako Sirci budu jači od mene, dođi mi u pomoć; ako li sinovi Amonovi budu jači od tebe, ja ću tebi doći u pomoć.

¹³ Budi junak i držimo se junački za svoj narod i za gradove Boga svog; a Gospod neka učini šta mu je drago.

¹⁴ Tada Joav i narod koji beše s njim primakoše se da udare na Sirce; ali oni pobegoše ispred njih.

¹⁵ A sinovi Amonovi kad videše gde pobegoše Sirci, pobegoše i oni ispred Avisaja brata njegovog i uđoše u svoj grad. Potom se Joav vrati u Jerusalim.

¹⁶ Ali Sirci kad videše da ih nadbiše Izrailjci, poslaše poslanike te dovedoše Sirce ispreko reke; a Sofak vojvoda Adad-Ezerov iđaše pred njima.

¹⁷ Kad to javiše Davidu, on skupi sve Izrailjce, i pređe preko Jordana, i dođe k njima i namesti vojsku prema njima; a kad namesti David vojsku prema njima, pobiše se s njim.

¹⁸ Ali pobegoše Sirci ispred Izrailja, i pobi David Siraca sedam hiljada kola i četrdeset hiljada pešaka, i Sofaka vojvodu pogubi.

¹⁹ I kad videše sluge Adad-Ezerove da ih razbi Izrailj, učiniše mir s Davidom i služahu mu; i ne hteše više Sirci pomagati sinovima Amonovim.