¹ A carica savska ču glas o Solomunu i o imenu Gospodnjem, i dođe da ga iskuša zagonetkama.

² I dođe u Jerusalim sa silnom pratnjom, s kamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i došavši k Solomunu govori s njim o svemu što joj beše u srcu.

³ I Solomun joj odgovori na sve reči njene; ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio.

⁴ A kad carica savska vide svu mudrost Solomunovu i dom koji beše sazidao,

⁵ I jela na stolu njegovom i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove i žrtve njegove paljenice koje prinošaše u domu Gospodnjem, ona dođe izvan sebe;

⁶ Pa reče caru: Istina je šta sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.

⁷ Ali ne hteh verovati šta se govoraše dokle ne dođe i vidim svojim očima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvišuje glas koji sam slušala.

⁸ Blago ljudima tvojim, blago slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.

⁹ Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kome si omileo, te te posadi na presto Izrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudiš i deliš pravicu.

¹⁰ Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja: nikada više ne dođe toliko takvih mirisa koliko dade carica savska caru Solomunu.

¹¹ I lađe Hiramove, koje donošahu zlato iz Ofira, donesoše iz Ofira vrlo mnogo drveta almugima i dragog kamenja.

¹² I načini car od tog drveta almugima zagradu u domu Gospodnjem i u domu carskom i harfe i psaltire za pevače; nikada se više nije dovezlo takvog drveta almugima niti se videlo do današnjeg dana.

¹³ A car Solomun dade carici savskoj šta god zažele i zaiska osim onog šta joj dade sam po mogućstvu cara Solomuna. Po tom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.

¹⁴ A zlata što dohođaše Solomunu svake godine, beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,

¹⁵ Osim onog što dohođaše od trgovaca i onih koji prodavahu mirise i od svih careva arapskih i upravitelja zemaljskih.

¹⁶ I car Solomun načini dvesta štitova od kovanog zlata, šest stotina sikala zlata dajući na jedan štit:

¹⁷ I tri stotine malih štitova od kovanog zlata, po tri mine zlata dajući na svaki štitić; i ostavi ih car u domu od šume livanske.

¹⁸ I načini car velik presto od slonove kosti, i obloži ga čistim zlatom.

¹⁹ Šest basamaka beše u prestola, i vrh okrugao beše ozad na prestolu i ručice behu s obe strane sedišta, i dva lava stajahu pokraj tih ručica.

²⁰ I dvanaest lavova stajahu na šest basamaka otud i odovud. Ne bi takav načinjen ni u kome carstvu.

²¹ I svi sudovi iz kojih pijaše car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od šume livanske behu od čistog zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vremena Solomunovog.

²² Jer car imaše lađe tarsiske na moru s lađama Hiramovim: jedan put u tri godine vraćahu se lađe tarsiske donoseći zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune.

²³ Tako car Solomun beše veći od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošću.

²⁴ I iz cele zemlje tražahu da vide Solomuna, da čuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.

²⁵ I donošahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oružje i mirise i konje i mazge, svake godine.

²⁶ Tako nakupi Solomun kola i konjika, i imaše hiljadu i četiri stotine kola i dvanaest hiljada konjika, koje razredi po gradovima, gde mu behu kola, i kod sebe u Jerusalimu.

²⁷ I učini car, te u Jerusalimu beše srebra kao kamenja, i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.

²⁸ I dovođahu Solomunu konje iz Misira i svakojaki trg, jer trgovci carevi uzimahu trg različan za cenu.

²⁹ I dolažahu kola iz Misira po šest stotina sikala srebra, a konj po sto i pedeset. I tako svi carevi hetejski i carevi sirski dobijahu konje preko njih.