¹ Ali David reče u srcu svom: Poginuću kadgod od ruke Saulove; nema bolje za me nego da pobegnem u zemlju filistejsku, te će me se Saul okaniti i neće me više tražiti po krajevima Izrailjevim; tako ću se izbaviti iz ruku njegovih.

² Tada se podiže David i otide sa šest stotina ljudi koji behu s njim k Ahisu, sinu Moahovom, caru gatskom.

³ I osta David kod Ahisa u Gatu i ljudi njegovi, svaki sa svojom porodicom, David sa dve žene svoje, Ahinoamom iz Jezraela i Avigejom iz Karmila, ženom Navalovom.

⁴ I kad javiše Saulu da je David utekao u Gat, presta ga tražiti.

⁵ A David reče Ahisu: Ako sam našao milost pred tobom, neka mi dadu mesto u kome gradu ove zemlje, da sedim onde, jer zašto da sedi sluga tvoj s tobom u carskom gradu?

⁶ I dade mu Ahis onog dana Siklag. Zato Siklag pripada carevima Judinim do današnjeg dana.

⁷ I osta David u zemlji filistejskoj godinu i četiri meseca.

⁸ I izlažaše David sa svojim ljudima, i udaraše na Gesureje i Gerzeje i na Amalike; jer ti narodi življahu od starine u onoj zemlji od Sura pa do zemlje misirske.

⁹ I pustošaše David onu zemlju ne ostavljajući u životu ni čoveka ni žene, i otimaše ovce i volove i magarce i kamile i ruho, i vraćajući se dolažaše k Ahisu.

¹⁰ I Ahis pitaše: Gde ste danas udarali? A David govoraše: Na južnu stranu Judinu, i na južnu stranu jerameilsku, i na južnu stranu kenejsku.

¹¹ Ali ne ostavljaše David u životu ni čoveka ni žene da dovede u Gat govoreći: Da nas ne tuže govoreći: Tako je uradio David. I takav mu beše običaj za sve vreme dokle beše u zemlji filistejskoj.

¹² I Ahis verovaše Davidu, i govoraše: Baš se omrazio s narodom svojim Izrailjem; zato će mi biti sluga doveka.