¹ A beše jedan čovek iz gore Jefremove po imenu Miha.

² On reče materi svojoj: Hiljadu i sto srebrnika, što su ti ukradeni, za koje si klela i govorila preda mnom, evo, to je srebro u mene, ja sam ga uzeo. A mati mu reče: Gospod da te blagoslovi, sine!

³ A kad vrati hiljadu i sto srebrnika materi svojoj, reče mati njegova: To sam srebro posvetila Gospodu iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se načini od njega lik rezan i liven; zato ti ga sada dajem natrag.

⁴ Ali on opet dade srebro materi svojoj, a mati uze dvesta srebrnika i dade zlataru, a on načini od njega lik rezan i liven, te beše u kući Mišinoj.

⁵ I taj Miha imaše kuću za bogove, i načini, oplećak i likove, i posveti jednog između sinova svojih da mu bude sveštenik.

⁶ U to vreme ne beše cara u Izrailju: svaki činjaše šta mu drago.

⁷ A beše jedan mladić iz Vitlejema Judinog, od porodice Judine, koji beše Levit i onde boravljaše.

⁸ On otide iz tog grada, Vitlejema Judinog, da se nastani gde može; i idući svojim putem dođe u goru Jefremovu do kuće Mišine.

⁹ A Miha mu reče: Otkuda ideš? Odgovori mu Levit: Iz Vitlejema Judinog, idem da se nastanim gde mogu.

¹⁰ A Miha mu reče: Ostani kod mene, i budi mi otac i sveštenik, a ja ću ti dati deset srebrnika na godinu i dvoje haljine i hranu. I otide Levit k njemu.

¹¹ I Levitu bi po volji da ostane kod njega, i bi mu taj mladić kao da mu je sin.

¹² I Miha posveti Levita da mu je sveštenik taj mladić, i osta u kući Mišinoj.

¹³ Tada reče Miha: Sada znam da će mi Gospod učiniti dobro zato što imam Levita sveštenika.