¹ A ljudi od plemena Jefremovog rekoše mu: Šta nam to učini te nas ne pozva kad pođe u boj na Madijane? I vikahu na nj žestoko.

² A on im reče: Pa šta sam učinio tako kao vi? Nije li pabirčenje Jefremovo bolje nego berba Avijezerova?

³ Vama je u ruke dao Gospod knezove madijanske, Oriva i Ziva; pa šta ja mogoh učiniti tako kao vi? Tada se utiša duh njihov prema njemu kad tako govori.

⁴ A kad Gedeon dođe na Jordan, pređe preko njega s trista ljudi koji behu s njim, a behu umorni goneći.

⁵ Pa reče ljudima Sokoćanima: Dajte nekoliko hlebova narodu koji ide za mnom, jer su umorni, a ja gonim Zeveja i Salmana careve madijanske.

⁶ A glavari sokotski rekoše mu: Je li pesnica Zevejeva i Salmanova već u tvojoj ruci da damo hleba tvojoj vojsci?

⁷ A Gedeon im reče: Kad mi Bog preda Zeveja i Salmana u ruke, tada ću pomlatiti telesa vaša trnjem iz ove pustinje i dračom.

⁸ I otide odande u Fanuil, i reče Fanuiljanima isto onako, a oni mu odgovoriše kao što odgovoriše ljudi u Sokotu.

⁹ Zato i ljudima Fanuiljanima reče: Kad se vratim zdravo, razvaliću tu kulu.

¹⁰ A Zevej i Salman behu u Karkoru, i vojska njihova s njima, oko petnaest hiljada, što ih god osta od sve vojske istočne; a pobijenih beše sto i dvadeset hiljada ljudi koji mahahu mačem.

¹¹ I otide Gedeon preko onih što žive pod šatorima, s istoka Novi i Jogveji, i udari na vojsku kad vojska stajaše bezbrižna.

¹² A Zevej i Salman pobegoše, a on ih potera, i uhvati dva cara madijanska, Zeveja i Salmana, i raspudi svu vojsku.

¹³ I vrati se Gedeon sin Joasov iz boja pre sunčanog rođaja.

¹⁴ I uhvati momka iz Sokota, i ispitiva ga; a on mu popisa knezove sokotske i starešine, sedamdeset i sedam ljudi.

¹⁵ Pa kad dođe k Sokoćanima, reče: Evo Zeveja i Salmana, za koje mi se rugaste govoreći: Je li pesnica Zevejeva i Salmanova već u tvojoj ruci, da damo hleba umornim ljudima tvojim?

¹⁶ I uzevši starešine onog mesta i trnja iz pustinje i drače dade na njima ugled Sokoćanima.

¹⁷ I kulu fanuilsku razvali i pobi ljude tamošnje.

¹⁸ Potom reče Zeveju i Salmanu: Kakvi behu ljudi koje pobiste na Tavoru? A oni rekoše: Takvi kao ti; svaki beše na očima kao carski sin.

¹⁹ A on reče: To behu moja braća, sinovi moje matere. Tako Gospod bio živ! Da ste ih ostavili u životu, ne bih vas pogubio.

²⁰ Tada reče Jeteru prvencu svom: Ustani, pogubi ih. Ali dete ne izvuče mač svoj, jer se bojaše, jer beše još dete.

²¹ Tada reče Zevej i Salman: Ustani ti, uloži na nas; jer kakav je čovek onakva mu je i snaga. I ustavši Gedeon pogubi Zeveja i Salmana, i uze mesečiće koji behu o vratovima kamila njihovih.

²² Potom rekoše Izrailjci Gedeonu: Budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvog, jer si nas izbavio iz ruke madijanske.

²³ A Gedeon im reče: Neću vam ja biti gospodar, niti će vam sin moj biti gospodar; Gospod će vam biti Gospodar.

²⁴ Još im reče Gedeon: Jedno ću iskati od vas: da mi date svaki grivnu od plena svog. A grivne imahu zlatne, jer behu Ismailjci.

²⁵ I odgovoriše: Daćemo drage volje. I razastrvši haljinu baciše na nju grivne, svaki od plena svog.

²⁶ I beše na meru zlatnih grivana što iziska hiljadu i sedam stotina sikala zlata, osim mesečića i lančića i haljina skerletnih, što nošahu carevi madijanski, i osim litarova, što behu oko vrata kamila njihovih.

²⁷ I Gedeon načini od toga oplećak, i ostavi ga u svom gradu Ofri; i onde sav Izrailj stade činiti preljubu za njim, i bi Gedeonu i domu njegovom zamka.

²⁸ Tako biše pokoreni Madijani pred sinovima Izrailjevim, i više ne digoše glave. I zemlja bi mirna četrdeset godina za veka Gedeonovog.

²⁹ I otišavši Jeroval sin Joasov osta u svojoj kući.

³⁰ I imaše Gedeon sedamdeset sinova, koji iziđoše od bedara njegovih, jer imaše mnogo žena.

³¹ I inoča njegova, koja beše u Sihemu, i ona mu rodi sina, i nade mu ime Avimeleh.

³² Potom umre Gedeon sin Joasov u dobroj starosti, i bi pogreben u grobu Joasa oca svog Avijezerita u Ofri.

³³ I kad umre Gedeon, opet sinovi Izrailjevi činiše preljubu za Valima, i postaviše sebi Val-Verita za boga.

³⁴ I ne sećaše se sinovi Izrailjevi Gospoda Boga svog, koji ih je izbavio iz ruku svih neprijatelja njihovih unaokolo.

³⁵ I ne učiniše milosti domu Jerovala Gedeona prema svemu dobru što je on učinio Izrailju.