¹ A po smrti Aodovoj opet sinovi Izrailjevi činiše što je zlo pred Gospodom.

² I Gospod ih dade u ruke Javinu caru hananskom, koji vladaše u Asoru, a vojsci njegovoj beše vojvoda Sisara, koji življaše u Arosetu neznabožačkom.

³ I sinovi Izrailjevi vapiše ka Gospodu; jer on imaše devet stotina gvozdenih kola, i veoma pritešnjavaše sinove Izrailjeve dvadeset godina.

⁴ U to vreme Devora proročica, žena Lafidotova, suđaše Izrailju.

⁵ I Devora stanovaše pod palmom između Rame i Vetilja u gori Jefremovoj, i dolažahu k njoj sinovi Izrailjevi na sud.

⁶ A ona poslavši dozva Varaka sina Avinejemova iz Kedesa Neftalimovog, i reče mu: Nije li zapovedio Gospod Bog Izrailjev: Idi, skupi narod na gori Tavor, i uzmi sa sobom deset hiljada ljudi između sinova Neftalimovih i sinova Zavulonovih?

⁷ Jer ću dovesti k tebi na potok Kison Sisaru vojvodu Javinovog i kola njegova i ljudstvo njegovo, i predaću ga tebi u ruke.

⁸ A Varak joj reče: Ako ćeš ti ići sa mnom, ići ću; ako li nećeš ići sa mnom, neću ići.

⁹ A ona reče: Ja ću ići s tobom, ali nećeš imati slave na putu kojim ćeš ići; jer će ženi u ruku dati Gospod Sisaru. I ustavši Devora otide s Varakom u Kedes.

¹⁰ I Varak sazvavši sinove Zavulonove i Neftalimove u Kedes, povede sa sobom deset hiljada ljudi; i Devora iđaše s njim.

¹¹ A Ever Kenejin beše se odvojio od Keneja, od sinova Ovava tasta Mojsijevog, i beše razapeo svoj šator kod hrastova zanajimskih, a to je kod Kedesa.

¹² I javiše Sisari da je izašao Varak sin Avinejemov na goru Tavor.

¹³ I Sisara skupi sva kola svoja, devet stotina kola gvozdenih, i sav narod koji beše s njim od Aroseta neznabožačkoga do potoka Kisona.

¹⁴ Tada reče Devora Varaku: Ustani, jer je ovo dan, u koji ti dade Gospod Sisaru u ruke. Ne ide li Gospod pred tobom? I Varak siđe s gore Tavora, i deset hiljada ljudi za njim.

¹⁵ I Gospod smete Sisaru i sva kola njegova i svu vojsku oštrim mačem pred Varakom; i Sisara siđe s kola svojih i pobeže pešice.

¹⁶ A Varak potera kola i vojsku do Aroseta neznabožačkoga; i pade sva vojska Sisarina od oštrog mača, ne osta nijedan.

¹⁷ A Sisara uteče pešice do šatora Jailje žene Evera Kenejina; jer beše mir među Javinom carem asorskim i domom Evera Kenejina.

¹⁸ I iziđe Jailja na susret Sisari, i reče mu: Skloni se, gospodaru, skloni se kod mene; ne boj se. I on se skloni kod nje u šator, i ona ga pokri pokrivačem.

¹⁹ A on joj reče: Daj mi malo vode da se napijem, jer sam žedan. A ona otvori meh mleka i napoji ga, pa ga pokri.

²⁰ A on joj reče: Stoj na vratima od šatora, i ako ko dođe i zapita te i reče: Ima li tu ko? Reci: Nema.

²¹ Tada Jailja žena Everova uze kolac od šatora, i uze malj u ruku, i pristupi k njemu polako, i satera mu kolac kroz slepe oči, te prođe u zemlju, kad spavaše tvrdo umoran, i umre.

²² I gle, Varak teraše Sisaru, i Jailja mu iziđe na susret, i reče mu: Hodi da ti pokažem čoveka kog tražiš. I uđe k njoj, i gle Sisara ležaše mrtav, i kolac mu u slepim očima.

²³ Tako pokori Bog u onaj dan Javina cara hananskog pred sinovima Izrailjevim.

²⁴ I ruka sinova Izrailjevih bivaše sve teža Javinu caru hananskom, dokle ne istrebiše Javina cara hananskog.