1 A Avram uze drugu ženu, po imenu Heturu.

2 I ona mu rodi Zomrana i Joksana i Madana i Madijana i Jesvoka i Soijena.

3 A Joksan rodi Savana i Dedana. A Dedanovi sinovi biše Asurim i Latusim i Laomim.

4 A sinovi Madijanovi: Efar i Afir i Enoh i Avida i Eldaga. Svi behu deca Heturina.

5 A Avram dade sve što imaše Isaku;

6 A sinovima svojih inoča dade Avram dare, i opravi ih od Isaka sina svog još za života svog na istok, u istočni kraj.

7 I veka Avramovog što požive beše sto i sedamdeset i pet godina.

8 I onemoćav umre Avram u dobroj starosti, sit života, i bi pribran k rodu svom.

9 I pogreboše ga Isak i Ismailo u pećini makpelskoj na njivi Efrona sina Sara Hetejina, koja je prema Mamriji;

10 Na njivi koju kupi Avram od sinova Hetovih, onde je pogreben Avram sa Sarom ženom svojom.

11 I po smrti Avramovoj blagoslovi Bog Isaka sina njegovog; a Isak živeše kod studenca Živoga koji me vidi.

12 A ovo je pleme Ismaila sina Avramovog, kog rodi Avramu Agara Misirka robinja Sarina,

13 I ovo su imena sinova Ismailovih, kako se zvahu u plemenima svojim; prvenac Ismailov Navajot, pa Kidar i Navdeilo i Masam,

14 I Masma i Duma i Masa,

15 I Hadar i Teman i Jetur i Nafis i Kedma.

16 To su sinovi Ismailovi, i to su im imena po selima i gradovima njihovim, dvanaest knezova nad svojim narodima.

17 A godine su veka Ismailovog sto i trideset i sedam godina. Posle onemoćav umre, i bi pribran k rodu svom.

18 I živehu od Evilata do Sura prema Misiru, kako se ide u Asiriju; i dopade mu prema svoj braći svojoj da živi.

19 A ovo je pleme Isaka sina Avramovog: Avram rodi Isaka;

20 A Isaku beše četrdeset godina kad se oženi Revekom, kćerju Vatuila Sirina iz Mesopotamije, sestrom Lavana Sirina.

21 I Isak se moljaše Gospodu za ženu svoju, jer beše nerotkinja; i umoli Gospoda, te zatrudne Reveka žena njegova.

22 Ali udarahu jedno o drugo deca u utrobi njenoj, te reče: Ako je tako, na šta sam? I otide da pita Gospoda.

23 A Gospod joj reče: Dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva će naroda, izaći iz tebe; i jedan će narod biti jači od drugog naroda, i veći će služiti manjem.

24 I kad dođe vreme da rodi, a to blizanci u utrobi njenoj.

25 I prvi izađe crven, sav kao runo rutav, i nadeše mu ime Isav.

26 A posle izađe brat mu, držeći rukom za petu Isava; i nadeše mu ime Jakov. A beše Isaku šezdeset godina, kad ih rodi Reveka.

27 I deca odrastoše, i Isav posta lovac i ratar, a Jakov beše čovek krotak i bavljaše se u šatorima.

28 I Isak milovaše Isava, jer rado jeđaše lov njegov; a Reveka milovaše Jakova.

29 Jednom Jakov skuva jelo, a Isav dođe iz polja umoran.

30 I reče Isav Jakovu: Daj mi da jedem to jelo crveno, jer sam umoran. Otuda se prozva Edom.

31 A Jakov mu reče: Prodaj mi danas prvenaštvo svoje.

32 A Isav odgovori: Evo, hoću da umrem, pa šta će mi prvenaštvo?

33 A Jakov reče: Zakuni mi se danas. I on mu se zakle; tako prodade svoje prvenaštvo Jakovu.

34 I Jakov dade Isavu hleba i skuvanog leća, i on se najede i napi, pa usta i otide. Tako Isav nije mario za prvenaštvo svoje.